Zdravo svima. Nastali smo da bi okupili sve fanove najbolje serije svih vremena, ostanite sa nama! Možete pronaći apsolutno SVE što pomislite vezano za seriju.
Hvala na poseti,
LOST-Serbia tim!



 
HomeGalleryFAQ/УпутствоТражиЛиста члановаКорисничке групеРегиструј сеПриступи
Odbrojavanje
Poll
Omileljeni lik u Seriji?
Jack
13%
 13% [ 16 ]
Sawyer
25%
 25% [ 31 ]
Kate
9%
 9% [ 11 ]
Sayid
6%
 6% [ 7 ]
John Lock
11%
 11% [ 14 ]
Shannon
0%
 0% [ 0 ]
Boon
2%
 2% [ 2 ]
Desmond
7%
 7% [ 9 ]
Mr.Eko
2%
 2% [ 2 ]
Ana Lucia
1%
 1% [ 1 ]
Libby
0%
 0% [ 0 ]
Michael
0%
 0% [ 0 ]
Walt
0%
 0% [ 0 ]
Juliet
4%
 4% [ 5 ]
Charlie
3%
 3% [ 4 ]
Hurley
8%
 8% [ 10 ]
Jin
0%
 0% [ 0 ]
Sun
0%
 0% [ 0 ]
Benjamin Linus
8%
 8% [ 10 ]
Claire
1%
 1% [ 1 ]
Neko drugi
1%
 1% [ 1 ]
Укупно гласова : 124

Share | 
 

 Treće poglavlje: Čistilište

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down 
Иди на страну : Previous  1, 2
АуторПорука
d@ne
The Candidate
The Candidate
avatar

Broj poruka : 616
Godina : 31
Datum upisa : 26.12.2008

26062010
ПорукаTreće poglavlje: Čistilište

Treće poglavlje: Čistilište



22.09.2004.

04:52h

Bila je noć. Nebo je bilo potpuno tamno. Pogledao sam kroz prozor i video samo krilo aviona koje je isprekidano svetlucalo u mraku. Samo to se moglo videti. Ponekad bi mi se učinilo da u daljini vidim da seva, ali nisam bio sasvim siguran. Pored mene je sedela Lana. S’vremena na vreme bih pogledao u nju, ali bih se svaki put uverio da čvrsto spava. Ja nisam mogao. Bio sam previše uzbuđen zbog leta. Inace, drugi put sam u avionu i nisam mogao da dopustim sebi da prespavam put - iako predugo traje. Neko vreme sam samo posmatrao Lanu. Delovala mi je savršeno. Pramen kose preko njenog lica, povremeno spuštanje njene glave na moje rame…Volim je. Da, mada joj to nikada nisam rekao.

I tako, ponovo bih okrenuo glavu ka prozoru, pazeći da je ne probudim. Bili smo u vazduhu tek 2 sata, premalo za put do Amerike, a meni se uopšte nije spavalo. Pogledao sam u stranu i video ženu i muškarca na sedistu pored nas. Već sam ih sreo na aerodromu u Sidneju, ali nisam previše obraćao pažnju na njih.On je spavao, dok je ona bila budna. Primetio sam da gleda u mom pravcu.

“Uzbudljivog li puta. Oni spavaju,a mi zveramo po avionu.” Obratila mi se sa osmehom.

“Ha. Da.” Rekao sam tiho pazeći da ne probudim Lanu.

“Dugo ste u Australiji?” Ponovo je pitala.

“Pa može se reći. Četiri godine.”

“A lepo. Australija je prelepa. Šteta što duže nismo ostali. Idete u Ameriku?”

“Da, idemo na odmor.”

Pružila mi je ruku i rekla kako se zove. Za čudo, nisam čuo ime. Taman kada sam hteo da pružim svoju preko Lane, osetio sam blagi udarac po njoj. Muškarac koji je sedeo do nje, samo je ustao i skoro protrčao ka zadnjem delu aviona. Zatim sam začuo njen glas.

“Oprostite mu, molim vas. Previše mu je hitno. Čovek u godinama, pa ima slabiju bešiku.” Nasmejala se. “Bernarde! Pazi kako ideš pored ljudi, povredićeš nekog!” Viknula je mašući novinama. Bernard se okrenuo i nasmejao se govoreći kako mu je žao. Obećao je da će se iskupiti kada se vrati.

“U redu je.” Nasmejao sam se, a zatim pružio ruku ženi. “Lido,a ovo je Lana.”Poljubio sam je u kosu, a zatim se nasmešio.

Lana se promeškoljila, a zatim otvorila oci.

“Ljubavi, jel još uvek letimo?” Pitala me je, mada mislim nesvesno.

“Ne, mila. Stojimo na pisti već dva sata, čekamo da se probudiš.” Nasmejao sam se.

Lana mi je uzvratila osmeh, a zatim otvorila oči. Pogledala je ka gospođi i upitala je.

“Vidim da i vama dosađuje?” Pokazala je svoje blistave zube. “Ja sam Lana.” Pružila joj je ruku. “Čula sam da nešto pričate, ali nisam mogla da otvorim oči. Previše me umara ovaj put.”

Lana je neprestano pričala sa gospođom čije sam ime prečuo, a bilo mi je pomalo glupo da je ponovo pitam. Zatim se okrenula ka meni, i tiho mi rekla.

“Lido, malo mi je muka. Mislim da ću otići do stjuardese da nešto uzmem protiv mučnine.Verovatno imaju.”

“Hoćeš li da pođem sa tobom?” Upitao sam je držeći je za ruku.

“Nema potrebe,ostani ovde. Neću ja nigde.” Opet se nasmejala i poljubila me u obraz. “Pravi drustvo gospođi dok se njen dragi ne vrati.”

Otkopčala je pojas, a zatim ustala. Okrenula se još jednom ka meni i tiho mi rekla da me voli. Otišla je u zadnji deo aviona do stjuardesa. Ja sam se okrenuo i započeo razgovor.

“Šta vas je dovelo u Australiju?” Upitao sam je.

“Mi zapravo već duže vreme planiramo da je posetimo, to jest planirali smo. Sada smo išli na mali odmoru u…”

Gospođu je prekinulo blago treskanje aviona. Zatim se sve smirilo.

“Uf. Ovo mi nije trebalo.” Pomislio sam u sebi, a kao sam očekivao šta će ona dalje reći.

“Nego…” Nastavila je kao da se ništa nije dogodilo. “Počela sam da pričam da smo…”

I opet treskanje, samo malo jače. Pogledao sam ka ekranu i video signal za vezanje pojasa.

“Verovatno mala turbulencija…” Prokomentarisala je kao da se ništa nije dogodilo.

I ponovo - udar.

“Otići ću po Lanu.Trebalo bi da se vežemo.”

Krenuo sam da ustajem kada sam začuo glas pilota. Bilo je to obaveštenje.

“Molimo putnike da vežu pojase. Trenutno se nalazimo u blagoj oluji, iz koje bi svakog časa trebali da izađemo.”

Avion se sad jače zatresao. Pogledao sam ka prozoru i video svetlost. Pilot je i dalje pričao, mada nisam obraćao pažnju šta. Stjuardesa je bila pored mene pokušavajući da mi skrene pažnju na pojas. I opet treskanje, sada jako. Seo sam na mesto, a stjuardesa je sela na Lanino. Spretno mi je zakačila pojas, a zatim i sebi.
Odjedom sve je počelo da se trese. Stegao sam naslone od sedišta svom svojom snagom i počeo ubrzano da dišem. Maske od kiseonika su počele da ispadaju, a zatim snažan udar. Opet svetlost. Sve je počelo da leti.
Sećam se da sam video gospođu do mene kako uplašeno pokušava da veže pojas. Pogledao sam pozadi u nadi da ću videti Lanu, ali na moje iznenađenje repa aviona nije bilo.

Onesvestio sam se.




***

„Zašto me niste podsetili da smo pričali u avionu?“ Krenuo sam ka Rouz. „Ovako sam delovao kao neki ludak, zar ne?“

„Nisi mili. Znala sam da ćeš se setiti.“ Nasmejala se.

„Ali opet...Rouz...“ Seo sam pokraj nje. „Žao mi je zbog Bernarda.“ Pogledao sam u pesak. Osetio sam iskrenu bol.

„Znam...I meni je žao zbog Lane.“ Pomilovala me je po kosi. U tom trenutku suze su napustile svoje mesto i spustile se niz moje obraze. Zagrlio sam Rouz i počeo da jecam.
Muškarci ne plaču, jel? Ma, plaču kao mala deca, samo ih ne vidite.

„Isplači se dete. Isplači se.“

***

Prošlo je četiri dana od kako je naš avion pao na nepoznato ostrvo, a pomoći još uvek nije bilo na vidiku. Pitao sam se da li će uopšte i doći. Pogledao sam oko sebe i video kako ljudi prikupljaju svoje stvari iz olupine aviona. Sada su bili po prilično smireni, u odnosu na prethodna tri dana. Izvlačili su kofere iz vode i pažljivo prostirali na štapove koje su prethodno postavljali u pesak. Ne znam ko je izračunao, ali preživelih je bilo 32.
Trideset dvoje ljudi na pustom ostrvu. Setio sam se kvizova “Šta bi ste poneli na pusto ostrvo”, i u sebi sam se zamislio.
Moja rana na glavi skoro da je i nestala. Imao sam više ogrebotina po licu i rukama, ali su i one počele da zarastaju. Gledao sam zamišljeno u okean.

Kejt je stajala sa trudnom devojkom, Kler, tako sam čuo da se zove, tiho razgovarajući. Sajid i Džek su nešto raspravljali, a Sojer je čitao neku knjigu. Sedeo je u hladu, na sedištu iz aviona i delovao tako nezainteresovano. Čarli je bio u grupi ljudi, među kojima je bio onaj debeli momak koji je pomogao Kler, kao i momak koji je tražio olovke. Do vraga, još uvek ga nisam pitao zašto su mu trebale. Meni bi dobro došla jedna u ovom trenutku. Još malo sam gledao u okean, kada mi je prišao onaj ćelavi čovek.

“Deluješ odsutno Lido.”

Trgao sam se.

“Uh…Da. Malo razmišljam.”

“Mogu li da znam o čemu razmišljaš?”

“Pa zapravo…Malo je smešno.” Nasmejao sam se i spustio glavu pretvarajući se da crtam po pesku.

“Meni slobodno možeš reći.” Uhvatio me je za rame. “Zovem se Džon. Džon Lok.”

“Drago mi je gospodine Lok. Iskreno, razmišljao sam da pošaljem poruku u boci. Možda je neko i pronađe.”

“Ako je tako suđeno, desiće se.” Delovao je smireno. “Znaš, čuda se dešavaju. Možda pomoć i dođe ukoliko ti pošalješ poruku.”

“Malo je verovatno…Mislim da bi plima izbacila bocu na obalu.”

“Postoji i oseka. Možda je i vrati. Zašto jednostavno ne pokušaš. Ništa nećeš izgubiti. Zar ne?”

“Vredi pokušati.” Nasmejao sam se.

“Znaš, verovatno će ti ovo zvučati malo glupo, ali ti si sa razlogom ovde. Baš kao što je i Kejt, koja je bila osuđena, baš kao i Kler, trudna devojka. Baš kao i ja. Tako je sa svima.”

“Gosp.Lok malo ste mi pobrkali lončiće. Ne razumem vas. Šta bih ja mogao da radim na pustom ostrvu?”

“Videćeš Lido. Svaki jing ima svoj jang.”



Bilo je jako toplo. Pesak ispod mojih nogu je bio vreo. Džon Lok je ubrzo ustao i otišao kod olupine aviona. I dalje sam gledao u okean kada sam začuo nečiji glas.
“Lido! Pomozi mi!”

Ženski glas je dolazio iz šume. Bez razmišljanja sam ostavio svoje misli na plaži i krenuo da trčim. Glas se začuo još jedan put. Bio je isti. Na samom izlazu iz šume na plažu ugledao sam Kejt kako pokušava da izvuče nekog. Bila je to Zana.

“Lido,pomozi mi da je izvučem!” Kejt je uplašeno rekla.

Uhvatio sam Zanu za ruke i povukao je ka plaži. Kejt je u tom trenutku povikala ka ostalima koji su nameštali šatore.
Zana je imala veliku ranu na stomaku, kao i mnogo ogrebotina po licu. Bila je još uvek svesna. Nešto je pričala. Opet je nisam razumeo.

“U redu je Zana. Sve će biti u redu. Budi mirna.” Ne znam da li sam zvučao uverljivo.

Pokušavao sam da sprečim krvarenje držeći ruku na ubodnom mestu. Krvarila je jako.

“Kejt!” Viknuo sam je. ”Požurite!”

Zana je grcala i davila se u sopstvenoj krvi. Odeća joj je bila u potpunosti krvava,baš kao i lice. Pokušavajući da dodjem sebi ugledao sam grupu ljudi kako nepomično stoji pored nas i posmatra.

“Ne gledajte samo! Pomozite nam! Kejt…”

Kejt je već bila pored mene pokusavajući da okrene Zaninu glavu na stranu kako ne bi gutala krv. U tom trenutku je došao Džek. Ostali su stajali ukopani u pesku.

“Lido, pomeri se. Ja sam doktor.” Rekao je Džek. Ne znam zašto sam ranije pomislio da jeste. Zapravo je i bio.

“Ich…” Zana je pokušala nešto da kaže.

“Zana, ćuti. Biće sve u redu.” Kejt joj je govorila.

Znao sam da to nije istina.

“Wir…Wir sind… nicht allein.” Govorila je dok joj je krv liptila niz lice.

“Šta pokušava da nam kaže?” Viknuo sam uplašeno.”Šta govori? Zna li neko? Zana,ko ti je ovo učinio? Zana?” Pokušavao sam da dobijem odgovor,ali bezuspešno.

“Lido, pusti je. Reći će nam kad se oporavi.” Džek je nešto radio na njenom telu, ali nisam video šta.

“Wir sind nicht allein.” Ponovila je.

“Šta govoriš Zana?”

“Rekla je da nismo sami.” Začuo se glas mladića koji je klečao pored Kejt pokušavajući da joj pomogne. Bio je to gospodin olovka. “To je rekla. Nismo sami.”

U tom trenutku Zana je počela da pljuje krv na sve strane. Neočekivano, pustio sam joj ranu na licu ,a zatim sklonio glavu u stranu.

“Ist alles deine Schuld.” Rekla je,a zatim zatvorila oči zauvek.

“Zana! Zana!” Džek je pokušao da je dozove drmajući njeno telo, ali je to bilo uzaludno.

“Džek, pusti je.Umrla je.” Čuo sam nečiji glas kroz maglu.

“Nemoj vise Džek, molim te.Gotovo je.”

Osetio sam nečije ruke na svojim ramenima. Bilo mi je teško da se okrenem da vidim ko je. Ustao sam sa peska i sav krvav krenuo ka plaži. Za mnom je išao momak koji je preveo šta je Zana rekla.

“Nisi mogao ništa da uradiš, kao ni niko od nas. Tako je moralo biti.” Rekao je pokusavajući da me stigne.

Nisam slušao šta je on govorio, bilo mi je previše teško. Nakon nekoliko koraka okrenuo sam se, ali je on krenuo ka grupi ljudi. Verovatno je odustao. Ali ne, krenuo je da se vraća.

“Lido…Hteo sam samo da ti kažem ono što je Zana poslednje rekla.” Zastao je i spustio glavu.

“Šta je rekla?” Upitao sam dok sam besno pokušavao da skinem tragove krvi sa svog lica.

“Rekla je da je sve tvoja krivica.Rekla je da si ti kriv za sve.”

On se okrenuo i krenuo ka Džeku koji je stajao sam. Zatim se ponovo okrenuo se i rekao.

“Zovem se Bun.”

***

To veče sam proveo u šatoru koji sam napravio uz pomoć Harlija, debelog momka. Dok smo ga pravili, Harli ništa nije govorio. Povremeno se odmarao u hladu, ali ništa nije pričao. Veče je bilo toplo. Kler je sedela ispred svog šatora pišući nešto u svesku. Harli joj je doneo hranu koju je u toku dana upecao sa nekim japancem ili kinezom. Taj isti japanac ili kinez je sedeo sa svojom ženom tiho razgovarajući na japanskom ili kineskom. Ko će ga znati? Svakako nisam razumeo. Kejt je bila sama, verovatno je razmišljala šta bi bilo da se avion nije srušio. Da li bi sada bila u zatvoru? Sojer je bio zatvoren u svom šatoru, a Čarli je pisao nešto po ruci. Kada sam ustao do njega da vidim šta radi, primetio sam ispisane reči „LATE“. Na moje pitanje šta mu to znači, samo mi je slegao ramenima.



Džek je sedeo pokraj vatre sa Lokom, a Rouz je bila sama malo dalje.

Začula se grmljavina u šumi, i svi su ubrzo krenuli u svoja skloništa. Zatim ponovo zvuk sirene. To jest, bar je zvučalo kao sirena. Nije se približavao, već je odlazio. Kao da je išao u drugom smeru, ka nekom drugom. Kao da je još nekog bilo u džungli.

To veče nisam spavao.

Nastaviće se.

_______________________________________________ Lost Serbia
http://www.youtube.com/watch?v=NsdppO-DF04
I was lost,but now Im found...
Назад на врх Go down

 Similar topics

-
» Danijela Kastro trudna po treći put!?
Share this post on: diggdeliciousredditstumbleuponslashdotyahoogooglelive

Treće poglavlje: Čistilište :: Comments

avatar
Re: Treće poglavlje: Čistilište
Порука on Mon Jun 28, 2010 2:37 am by MetalRex
@dane ostao sam bez teksta, samo da se to ne desi i tebi. Imam osecaj da ces da napravisi verziju po ukusu nas hejtera, a ovi drugi imaju original pa nek se slikaju sa njim.
avatar
Re: Treće poglavlje: Čistilište
Порука on Mon Jun 28, 2010 2:53 am by d@ne
Nele,pa ne može svima da se svidi, zar ne? Ipak ostajem pri onome što ja mislim:) Rammstein? Kakve veze?
MetaRex ne razumem te baš najbolje. Ostao si bez teksta u poz ili neg smislu?
avatar
Re: Treće poglavlje: Čistilište
Порука on Mon Jun 28, 2010 4:15 am by MetalRex
d@ne ::
MetaRex ne razumem te baš najbolje. Ostao si bez teksta u poz ili neg smislu?

naravno u poz. smislu d@ane, pa se bojim da se to i tebi ne desi. Ali nece, osecam to.
avatar
Re: Treće poglavlje: Čistilište
Порука on Mon Jun 28, 2010 8:03 am by d@ne
Valjda neće!Smile
Aha sad sam skontao Nele, misliš zbog nemačkog?Razz
Re: Treće poglavlje: Čistilište
Порука on Mon Jun 28, 2010 11:50 am by nele974
d@ne ::
Valjda neće!Smile
Aha sad sam skontao Nele, misliš zbog nemačkog?Razz

Pa da. Ako nisi bio ne znas sta si propustio.
Cepaj dalje bice to dobra prica. Je si li nasao na stranim forumima, da li imas konkurenciju? Ukradi im neku dobru ideju. Ja uopste ne sumnjam da ce biti bolje od originalnog kraja.(sto ruku na srce uopste nije tesko) Jedino bih voleo da nam vratis osecaj sa kraja 3sezone,na primer. To je izuzetno tesko izvesti ali probaj. Seti se jeze kad padne Blastdoor na Locka.
Tvoja prednos moze da bude to sto svi u glavi imamo tacnu sliku mesta, ljudi i pojava o kojima pises. Uzmi malo vise vremena izmedju epizoda, nama nema druge nego da cekamo i da citamo.

Sta god da uradis neka bude LOSTovski, sokantno, neocekivano, grom iz vedra neba, pusti ljubavne price za neke druge serije. Ubij nekog od glavnih junaka kao Hickok odmah u prvoj sezoni, pa da nateram i drugare da te citaju. SRECNO!!!
Re: Treće poglavlje: Čistilište
Порука on Mon Jun 28, 2010 12:00 pm by nele974
MetalRex ::
@dane ostao sam bez teksta, samo da se to ne desi i tebi. Imam osecaj da ces da napravisi verziju po ukusu nas hejtera, a ovi drugi imaju original pa nek se slikaju sa njim.


Nismo mi hejteri nego normalni prevareni ljudi, nemoj da obracas paznju na "srecnike" kojima se svideo kraj LOST-a. Sta mislis sto ga gledaju ponovo? Nista im nije jasno pa traze odgovore. Pusti dok ne nadju kao sto ni mi nismo pa ce nam se pridruziti. Neko pre, neko kasnije. To je stvar intelekta.
Edit:Alen Alpert
Recenicu koju sam boliro probaj da vise ne pišeš!
avatar
Re: Treće poglavlje: Čistilište
Порука on Mon Jun 28, 2010 8:44 pm by d@ne
Iskreno, Nele, ne idem baš nešto po drugim forumima i sajtovima, i ne čitam druge fan fikcije. Čak su mi se čudili kada sam pitao šta je Lostopedija!Razz

A što se tiče rammsteina, imao sam jaku želju da idem ali nisam stigao zbog posla. Išli su moji prijatelji i kažu da je bilo odlično.

A što se tiče dalje priče, šta drugo da ti kažem nego da čekaš. Nadam se da se nećeš razočarati, ali kao što sam već rekao, ne može svima da se svidi. I ja sam spreman na to. Uzgred, hvala ti što me bodriš!Smile
avatar
Re: Treće poglavlje: Čistilište
Порука on Mon Jun 28, 2010 9:19 pm by MetalRex
@dane pobrao si vise pohvala nego originalni Lost. Nadam se da ce tako biti do kraja. A i pretpostavljam zasto. Ti ne robujes holivudskim pisanim i nepisanim pravilima. Neka od tih pravila za snimanje filma znam a to su srecan kraj, ne maltretiraj decu, ne maltretiraj zivotinje, obavezno patetika, nesrecne i srecne ljubavi, mora biti profitabilno. Ostalo je sve dozvoljeno.
avatar
Re: Treće poglavlje: Čistilište
Порука on Tue Jun 29, 2010 1:15 am by d@ne
Haha MetalRex, više od pravog...Šta da ti kažem...Čisto sumnjam da je "ne maltretiranje životinja i dece" pravilo. Ubili su oni dosta životinja, a zamalo i Valta u seriji. Ja sam počeo sa medvedom, ne znam gde ću završiti. Ko zna, ali sigurno neće biti svi mrtvi. ;P
avatar
Re: Treće poglavlje: Čistilište
Порука on Tue Jun 29, 2010 9:13 am by milicica
ko je ovo prevodio i zasto sve pocinje od treceg dela
avatar
Re: Treće poglavlje: Čistilište
Порука on Tue Jun 29, 2010 10:22 am by HeadBurn3r.
Niko nije prevodio.
Bloger d@ne to radi, i pre treceg dela imas prvi i drugi.
Pogledaj malo Portal. ;.)
avatar
Re: Treće poglavlje: Čistilište
Порука on Tue Jun 29, 2010 6:51 pm by d@ne
Miličica izgleda nije obaveštena da je ovo fan fikcija, a ne original serija.
avatar
Re: Treće poglavlje: Čistilište
Порука on Thu Jul 22, 2010 4:49 am by Geca_kg
ekstra ekstra
Re: Treće poglavlje: Čistilište
Порука  by Sponsored content
 

Treće poglavlje: Čistilište

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх 

Страна 2 of 2Иди на страну : Previous  1, 2

Permissions in this forum:Не можете одговорити на теме у овом форуму
 :: Ostrvo :: Zauvek "Izgubljeni"-
Скочи на: